Nekada davno, u svemiru, i niko nije znao što odvijala se STRAŠNA borba... Mačevi su leteli, i leteli! Topli i hladni, svakakvi! Odvijao se rat... Sunce protiv Meseca, Mesec protiv Sunca... Topli mačevi Sunca su grejali hladne mačeve Meseca... A za to nijedan zemljanin nije znao... Stanovnici Sunca su se tukli, mačevali, stanovnici Meseca su se mačevali... Ali oba kralja su bila u pravu...
-JA IMAM PRAVO!!! VI STE NARUŠILI MOJU ČAST I NA SLAVLJU STE MI UKRALI POLA ZLATNIKA!!!- žalio se kralj.
-A VI STE NA MOM SLAVLJU POKUŠALI DA OTMETE MOJU ĆERKU ELINU...- žalio se drugi kralj... A oba su bila u pravu...
- A VI SE POKUŠALI DA UKRADETE MOG SINA!!! IDIOTI IDIOTSKI KAO I ELINA!!! KOGA BRIGA ZA NJU... Jadni moj Ron...-
Ali, Elina i Ron se nisu svađali, već su se gledali i smešili... Očigledno. Zaljubljeni su jedno u drugo. Svake večeri bi se mladi princ i princeza bi se viđali na planiti Saturn... Ali, nisu smeli! To je bilo protiv zakonito... Ali... Jednog dana su mladi par posmatrali 2 kralja. Videli su kako su se poljubili... Dva kralja su bila razočarana.
-Ron,-šaputao je kralj Sunca,-kako možeš da se ljubiš sa tom pajkankom?-
-Elina,-šaputao je kralj Meseca,-kako se možeš ljubiti sa pajacem?-
Oba kralja su bila razočarana. Onda su zatvorili sve prolaze, da se Elina i Ron nebi mogli vratiti.
-Šta ćemo sada?- žalila se Elina.
-Ne znam, ELina...- tužno će Ron.
-Zaglavljeni smo ovde bez hrane i vode!- govorila je uplašeno...
-De,de...- i zagrlio je Elinu.
Oba kralja bila su tužna zbog svoje odluke, ali tako je bilo najbolje za sve... Nisu želeli da rade zajedno, što je bilo pravo rešenje, Nastavili su rat...
A na Zemlji se dešavala katastrofa... 1. sekund sunce a drugi mesec! Niko nije znao kako i kada da spava! Siromašni ljudi su svugde kasnili i bila su nevremena... Vreme je bilo grozno... Probnoze nije bilo jer se nije mogla ni odrediti... Sve je bilo grozno, kao pakao... Za to vreme, dva kralja su zaboravila na svoje obaveze i ratovala su...
Za to vreme, Elina i Ron su bili zarobljeni- na ivici smrti...
-U pomoć, Ron...-slabo je rekla slaba Elina...
-Elina...-slabo je rekao Ron...
Elina i Ron su sve vreme ležali na Saturnu i bili na ivici smrti...
Za to vreme, kralj Sunca i Meseca su razmišljali. Jedan istraživač sa Sunca je otkrio biće i sa Sunca i sa Meseca... On je ukrao sve stvari! Obavestio je kraljeve...
- Znači, ti kažeš da treba da sklopimo primirje...- podlaktio se kralj na sto dok je jeo.
-D-da... Otkrio sam ko je stvorio rat- Alfons.- rekao je istraživač.
- Dečačem ti me nikada nisi prešao, verujem ti. Ajde da odemo do kralja Meseca, pre svega da uhvatimo Alfonsa.- rekao je siguran kralj.
A Alfons je išao po ulicama i krao. Zateko ga kralj...
-Alfonse, druže, ajde zamnom.- rekao je ljutito kralj.
-D-dobro...- poklonio se znajući da su ga otkrili.
- Znači, vi kažete da je taj mangup kriv? I da želite da sklopite primirje? Prihvatam, pre svega moramo vratiti ukradene stvari.- rekao je odlučno kralj Meseca.
Vratili su ukradene stvari, i oslobodili puteve na ostale planete. Onda su otišli da na Saturnu traže Elinu i Rona... Našli su ih kako plaču i kako se grle...
-O ne! Mi smo samo...- uzbuđeno je rekla Elina misleći da je u nevolji...
-... mi smo samo na ivici smrti zbog vas!!!- ljutito će Ron...
-Znam sine, žao mi je, ali, oslobodili smo puteve, sada...- zaustavi ga kralj Meseca:
-... sada sedite u kočiju i vodimo vas na večeru! Ješćete i piti!- veselo je rekao kralj Meseca.
Ron i Elina su kao muve bez glave otrčali u kočiju. Stigli su i jeli i pili koliko im duša želi. Alofns je bio bačen u svemir i njegov duh luda na nekoj planeti... Ko zna, mođta je to Zemlja! Ali najvažnije je da su se dan i noć vratili na Zemlju... I svi su živeli srećno do kraja života
-JA IMAM PRAVO!!! VI STE NARUŠILI MOJU ČAST I NA SLAVLJU STE MI UKRALI POLA ZLATNIKA!!!- žalio se kralj.
-A VI STE NA MOM SLAVLJU POKUŠALI DA OTMETE MOJU ĆERKU ELINU...- žalio se drugi kralj... A oba su bila u pravu...
- A VI SE POKUŠALI DA UKRADETE MOG SINA!!! IDIOTI IDIOTSKI KAO I ELINA!!! KOGA BRIGA ZA NJU... Jadni moj Ron...-
Ali, Elina i Ron se nisu svađali, već su se gledali i smešili... Očigledno. Zaljubljeni su jedno u drugo. Svake večeri bi se mladi princ i princeza bi se viđali na planiti Saturn... Ali, nisu smeli! To je bilo protiv zakonito... Ali... Jednog dana su mladi par posmatrali 2 kralja. Videli su kako su se poljubili... Dva kralja su bila razočarana.
-Ron,-šaputao je kralj Sunca,-kako možeš da se ljubiš sa tom pajkankom?-
-Elina,-šaputao je kralj Meseca,-kako se možeš ljubiti sa pajacem?-
Oba kralja su bila razočarana. Onda su zatvorili sve prolaze, da se Elina i Ron nebi mogli vratiti.
-Šta ćemo sada?- žalila se Elina.
-Ne znam, ELina...- tužno će Ron.
-Zaglavljeni smo ovde bez hrane i vode!- govorila je uplašeno...
-De,de...- i zagrlio je Elinu.
Oba kralja bila su tužna zbog svoje odluke, ali tako je bilo najbolje za sve... Nisu želeli da rade zajedno, što je bilo pravo rešenje, Nastavili su rat...
A na Zemlji se dešavala katastrofa... 1. sekund sunce a drugi mesec! Niko nije znao kako i kada da spava! Siromašni ljudi su svugde kasnili i bila su nevremena... Vreme je bilo grozno... Probnoze nije bilo jer se nije mogla ni odrediti... Sve je bilo grozno, kao pakao... Za to vreme, dva kralja su zaboravila na svoje obaveze i ratovala su...
Za to vreme, Elina i Ron su bili zarobljeni- na ivici smrti...
-U pomoć, Ron...-slabo je rekla slaba Elina...
-Elina...-slabo je rekao Ron...
Elina i Ron su sve vreme ležali na Saturnu i bili na ivici smrti...
Za to vreme, kralj Sunca i Meseca su razmišljali. Jedan istraživač sa Sunca je otkrio biće i sa Sunca i sa Meseca... On je ukrao sve stvari! Obavestio je kraljeve...
- Znači, ti kažeš da treba da sklopimo primirje...- podlaktio se kralj na sto dok je jeo.
-D-da... Otkrio sam ko je stvorio rat- Alfons.- rekao je istraživač.
- Dečačem ti me nikada nisi prešao, verujem ti. Ajde da odemo do kralja Meseca, pre svega da uhvatimo Alfonsa.- rekao je siguran kralj.
A Alfons je išao po ulicama i krao. Zateko ga kralj...
-Alfonse, druže, ajde zamnom.- rekao je ljutito kralj.
-D-dobro...- poklonio se znajući da su ga otkrili.
- Znači, vi kažete da je taj mangup kriv? I da želite da sklopite primirje? Prihvatam, pre svega moramo vratiti ukradene stvari.- rekao je odlučno kralj Meseca.
Vratili su ukradene stvari, i oslobodili puteve na ostale planete. Onda su otišli da na Saturnu traže Elinu i Rona... Našli su ih kako plaču i kako se grle...
-O ne! Mi smo samo...- uzbuđeno je rekla Elina misleći da je u nevolji...
-... mi smo samo na ivici smrti zbog vas!!!- ljutito će Ron...
-Znam sine, žao mi je, ali, oslobodili smo puteve, sada...- zaustavi ga kralj Meseca:
-... sada sedite u kočiju i vodimo vas na večeru! Ješćete i piti!- veselo je rekao kralj Meseca.
Ron i Elina su kao muve bez glave otrčali u kočiju. Stigli su i jeli i pili koliko im duša želi. Alofns je bio bačen u svemir i njegov duh luda na nekoj planeti... Ko zna, mođta je to Zemlja! Ali najvažnije je da su se dan i noć vratili na Zemlju... I svi su živeli srećno do kraja života
