Zamislite jednu policu.Jeste li zamislili?Sada zamislite na toj polici mnošto knjiga.Tankih,debelih,malih,velikih.Svakakvih knjiga.A sada zamislite na vrhu te police jedan crveni,fiksni telefon.
Eto to je Valerija gledala.Taj jarko crveni telefon.Čekala je,čekala i čekala...Ali nije zvonio.Osećala je prazninu mnogo veću od one uobičajene praznine koju uvek oseća.Nije znala kako to da nazove.To osećanje usamljenosti.Ne,nije to bila usamljenost.Bilo je to nešto drugo.Jedna rana.Sveža rana.Koja je pekla.Odakle njoj rana?Odakle rana tom zamišljenom,ravnodušnom srcu?
Valerija je sedela nepomično.I blenula u taj jarko crveni telefon sa bordo brojkama.
Da se mi vratimo nekoliko dana unazad.Ko zna?Možda saznamo odakle toj snažnoj duši rana.
Eto to je Valerija gledala.Taj jarko crveni telefon.Čekala je,čekala i čekala...Ali nije zvonio.Osećala je prazninu mnogo veću od one uobičajene praznine koju uvek oseća.Nije znala kako to da nazove.To osećanje usamljenosti.Ne,nije to bila usamljenost.Bilo je to nešto drugo.Jedna rana.Sveža rana.Koja je pekla.Odakle njoj rana?Odakle rana tom zamišljenom,ravnodušnom srcu?
Valerija je sedela nepomično.I blenula u taj jarko crveni telefon sa bordo brojkama.
Da se mi vratimo nekoliko dana unazad.Ko zna?Možda saznamo odakle toj snažnoj duši rana.
